Печат 19. мај 2011.

Postovani,

zeleo bih da Vas pitam za misljenje, kakva je svrha pojma vremena u kontekstu Boga? (u emisiji ste ga koristili i u tom kontekstu) Da citiram jednog svog poznanika “Bogu uopste nije potrebno vreme, jer On sve stvari vidi jednovremeno”.

Dakle kako ja vidim vreme, ono je iskljucivo u vezi sa nasim (ljudskim) sagledavanjem promene (evolucije kao sukcesivnih stanja sistema o kome se govori), tj. kako ste ga nazvali empirijskog vremena. Ono sto ne mogu da razumem je kako se takvom terminologijom moze govriti o duhovnoj promeni coveka, pa i nakon smrti. Ako sam dobro razumeo o tome su govorili i neki sveti Oci?
(Sta je neempirijsko vreme? Na sta mislite takvom jednom kovanicom?)

Ako nakon smrti “dusa zadrzava licnost” i nastavlja da evoluira (cini mi se da je o tome govorio i nas blazenopocivsi Patrijah Pavle), to bi znacilo da postoji i nematerijalno vreme, koga bi duse umrlih morale biti “svesne”?!
Kako god, na “kraju vremena” bi ili nastalo novo vreme (koje bi ponovo moralo biti razdovejno od Boga jer je On Nepromenjiv) ili bi vreme prestalo da postoji, pa samim tim i svaka mogucnost makakve promene(kretanja)?

S postovanjem,
Stanko